Vodka

Nije mi omiljeno pice al zasluzuje par rijeci.

Votka je žestoko alkoholno piće, najčešće bezbojno, nastalo destilacijom žitarica ili krumpira. Ime potiče od slavenske riječi „voda“, kao deminutiv u ruskom jeziku.

Pored zanemarljive količine aditiva okusa, votka se uglavnom sastoji samo od alkohola (etanola) i vode. Količina alkohola kreće se između 35% i 70%. Klasična ruska votka ima 40% alkohola. To se pripisuje ruskim standardima koje je 1894. godine uveo Aleksandar III i to nakon istraživanja Dmitrija Mendeljejeva. Sudeći po nalazima Muzeja votke u Sankt Peterburgu, Mendeljejev je došao do spoznaja da je savršen postotak 38%. Pošto su se u to doba alkoholna pića oporezivala po postotku alkohola u njima, radi lakšeg izračuna određen je standardni iznos od 40%. Kada je postotak alkohola manji od navedenog, ukus votke može biti „vodenast“, a veći postoci daju „žešću“ votku. Po saveznom zakonu Sjedinjenih Američkih Država, minimalni postotak alkohola u votki je 40%, a po europskim standardima - 37,5%.

Iako se votka uglavnom pije „čista“, bez dodatnih sastojaka, u južnoj Europi i skandinavskim zemljama votka svoju popularnost duguje rastućoj upotrebi u raznim koktelima kao što su Krvava Meri, Martini i dr.

Votka nastaje destilacijom bilo koje biljke bogate škrobom ili šećerom. Danas se većinom pravi od žitarica poput kukuruza, raži i pšenice. Takva votka smatra se mnogo boljom od votke načinjene od drugih žitarica. Neke vrste votke prave se od rajčice, soje, grožđa i ponekad čak od nusproizvoda rafinacije ulja ili obrade drvene mase. U nekim zemljama centralne Europe, poput Poljske, votka se pravi i tako fermentacijom rastvora kristalnog šećera i nekih soli, a zatim destilacijom fermentirane smjese nekoliko tjedana kasnije. Danas se votka proizvodi širom svijeta.

Pored toga što se razne vrste votke mogu kategorisati po sadržaju alkohola, one se takođe mogu kategorisati u dvije glavne grupe: čiste votke i aromatične votke. U ove druge spadaju tzv. gorke votke poput ruske „Jubilejnaje“ i „Pertsovke“.

Većina vrsta votke je bez dodatnih ukusa, ali u zemljama koje su značajni proizvođači votke možemo pronaći širok izbor aromatičnih votki, obično po domaćim receptima, i to radi poboljšanja ukusa votke ili zbog medicinskih svojstava. Začini uključuju crvenu papriku, đumbir, razne voćne dodatke, vanilu, čokoladu (bez zaslađivača) i cimet. Ukrajinci proizvode komercijalnu votku po imenu "Trava svetog Jovana". Poljaci i Bjelorusi dodaju listove lokalne trave za bizone da bi proizveli Zubrovku, žućkastu votku blago slatkog ukusa. U Ukrajini i Rusiji je takođe jako popularna votka začinjena medom i paprikom (Pertsovka, ruska, i Z pertsem, Ukrajinska). Čuvena poljska votka začinjena medom zove se Krupnik.

Tradicija aromatizovanja votke je takođe rasprostranjena u nordijskim zemljama, gdje je votka, pomiješana sa raznim travama, voćem i začinima, uobičajeno žestoko piće za sve vrste tradicionalnih sezonskih proslava, naročito sredinom ljeta. Samo u Švedskoj postoji četrdesetak vrsta votke začinjene raznim travama. U Poljskoj postoji posebna kategorija pića zvana „nalevka“ koja se sastoji od alkoholnih pića baziranih na votki i začinjenih voćem, korijenjem, cvjetovima ili ekstraktima trave, koji su obično domaće proizvodnje ili se prave u manjim, lokalnim, destilerijama. Količina alkohola u ovim pićima se kreće od 15% do 75%.

Poljaci takođe prave izuzetno čistu (95%) votku, čisti alkohol, koji se koristi u razne svrhe. Tehnički, pošto je ovo vrsta votke, ona se prodaje u prodavnicama pića, a ne u apotekama. Slično, na njemačkom tržištu se obično može naći njemački, mađarski, poljski ili ukrajinski tip votke sa postotkom od 90 do 95.